Monday, June 27, 2016

Art of saying NO

Ovo je jedan od onih problema sa kojima se svi suočavamo, ako ne svi, većina.

Uvek sam bila fina, povučana i stidljiva devojka koja nije htela drugima da kaže ne, kako ne bi povredila tudja osećanja. Ono što sam naučila i što učim jeste, da ljudi gledaju sebe. Njihovi postupci su odraz njihovih težnji i osećanja. Ne znam koliko puta sam stala, zamislila i uplašila se. Zašto li je neko baš tako odreagovao, sigurno zato što sam to i to rekla. Da, ali oni to gledaju kroz svoju korist, a ne moje postupke.

Nadahnuta i spremna za nove početke, rešila sam da podelim sa vama par stavki kao podsetnik za mene i vas.

Naučite da kažete drugima NE! Ako ne želite da izadjete sa nekim, da radite nešto što ne želite, recite drugoj strani glasno i jasno NE. Ne osećajte potrebu da se previše objašnjavate. To vas ne čini lošom osobom, nego pokazujete kako cenite sebe i svoje vreme. Borim se sa tim godinama i moram priznati da sam u poslednje dve godine napredovala. I dalje imam (ne baš toliko veliku) grižu savesti, ali učim polako.

Još važnije od prvog jeste da naučite sebi da kažete ne! Kad ste mirni sa sobom, mirni ste i sa drugima. Raskrstite sami sa sobom, otpišite toksične ljude iz života, pobacajte stvari koje vas podsećaju na loše trenutke. Najteže je biti objektivan sam sa sobom. I priznati sebi da nam neke stvari ne odgovaraju. Rizikujte, iako se čini nemoguće i strašno, biće dobro. Uvek se setim cheesey poruke, da ako želiš nešto drugačije u životu, moraš da uradiš nešto što nikada nisi. Stvarno je tako i primenjivo na sve aspekte života. Ne slušajte druge, već sebe. Konstantno izazivajte sebe i isprobavajte nove stvari.

Prva fotka: Jelena (Moj Neseser)

1 comment

  1. Ja sam godinama ucila da kazem ne, ali ne samo to, vec i da se zbog odbijanja ne osecam lose. Elem, pruzila mi se prilika da radim dva posla, a istovremeno sam pisala doktorsku disertaciju i svaki slobodan trenutak provodila u Narodnoj bibl. Koleginice, prijatelji, komsiluk, rodbina, niko sem roditelja nije nikada shvatio koliko malo vremena ja imam. Ja sam uvek trcala s jedne obaveze na drugu a kafe i druzenja zakazivala izmedju, to nikad nije bilo kvalitetno provedeno vreme, samo ledam na sat i cupkam, prebiram po glavi sta je ostalo neuradjeno. Ljudi su se vredjali kada kazem da nemam vremena, pa sam se ja tako dugp lomila u svakom smislu dok se nisam slomila, takodje u svakom smislu.
    Onda sam naucila da kazem ne, ja necu doci. To mi ne odgovara. Ne kazem cak ni da nemam vremena, jer mozda imam i mozda zelim da sat i po lezim u krevetu ili da gledam reprizu glupe serije. To je moje vreme i moja stvar kako ga provodim. Nema objasnjavanja, nema izvinjavanja i osecaja grize savesti.

    ReplyDelete